05. јун 2020.

НИСМО СЕ ЗА ОВО БОРИЛИ

Поштовани,

Као чланови Председништва Синдиката ПТТ Србије обраћамо се на овај начин јер време, тренутак и стање у нашој организацији то налажу.

Прихватили смо се посла и одговорности да водимо овај Синдикат у тешком тренутку, са жељом да се десе промене које су биле преко потребне, да повратимо јединство међу нама и поверење чланства. На жалост, у томе нисмо успели, већ су поделе још израженије, поверење чланства све мање, а и самог чланства је све мање и мање.

Зато позивамо председника, на чијој смо листи изабрани, да као одраз моралног чина, заједно поднесемо оставке и тако створимо могућност за стварне промене. Тиме би показали да нисмо исти као они које смо критиковали, те на тај начин створили шансу да покушамо да сви заједно извучемо Синдикат ПТТ Србије, из ове тешке и наизглед безазлене ситуације, јер овако не иде. Сада је више него очигледно да је приликом прављења листе за претходне изборе било сувише компромиса, дилова и уцена. Сада плаћамо цену тога.

Председнику стављамо на савест да одлучи, а ми ћемо образложити наше разлоге и виђење тренутног стања, али уједно и предложити начин да изађемо из свега овога.

Када смо се прихватали посла, жеља нам је била да упристојимо овај Синдикат и да га ускладимо са временом у коме живимо и радимо. То се посебно односи на привилегије синдикалних функционера и односа према новцу који се на име чланарине прикупља. Иако су свима била пуна уста критике бивших, мало шта се променило, а ништа се није упристојило. Кап која је прелила чашу су исплате накнада поједним члановима органа Синдиката из синдикалне касе, без Статутом прописаних одлука Главног одбора. То је за нас неприхватљиво. То није смело да се деси. Месечно се исплаћује 9.000,00 динара, члану Председништва и заменику председника Главног одбора, на име уређивања сајта. Главни одбор није донео такву одлуку, а  одлуке везане за материјлно финансијско пословање су и пренете на Глани одбор баш да се овакве ствари не би дешавале, да се поверење и гласови не би куповали синдикалним новцем. Наводна сагласност Председништва да се настави са исплатама радницама стручне службе Синдиката из средстава чланарине је такође неприхватљива и супротна прокламованим циљевима. Посебно је проблематична исплата више од 22 хиљаде динара бившем члану руководства Синдиката. И поред тога што се у нашим актима јасно налаже да за такву одлуку мора постојати Одлука Главног одбора, наш председник је извршио исплату, потписујући се на одлуку Главног одобра, која штавише никад није ни донета. Ово све је више од  забрињавајућег!

Не прихватамо ни бламажу око избора нашег кандидата за члана Надзорног одбора Предузећа. Да подсетимо, претходног председника Александра Павловића умало смо „линчовали“ само због сумње да је ''продао'' то место, а сада то чинимо безмало јавно, понижавајући сами себе и своје одлуке, али посредно и све наше чланове.

Ипак највећа замерка на наш досадашњи рад је понижавајуће снисходљив став према пословодству. Нисмо изградили став и нисмо се изборили за преговарачку позицију, а резултат је видљив. Невероватан је податак да наш сазив Председништва није упутио Пословодству или оснивачу ни један једини озбиљнији допис са захтевима везаним за положај запослених или стање у Предузећу. Уместо тога, обраћали смо се чланству, што је потпуна замена теза, а незамерање послодавцу је постао приоритет број један у нашем раду. Ту је највећа одговорност Председништва. Посебно прва три челна члана, који практично управљају Синдикатом, док су осталима намењене више улоге посматрача. Посебно је проблематична чињеница да у сегменту технологије и промена које се спроводе и које се спремају, немамо никаквог утицаја. Стављени смо у ћошак, треба да будемо мирни и да мирно сачекамо крај.

Са наведеним се не можемо сложити и помирити. Сматрамо да у овако великој организацији има довољно пристојних и поштених људи који могу да врате веру у наш Синдикат и идеју синдикализма.

Укратко, што се тренутне ''екипе'' тиче, којој формално и сами припадамо, очигледно је да се није снашла и одговорила очекивањима како чланства тако и нас самих, да је сувише зависна да ли од политике или од оних код којих је лобирано за наш избор.

Због свега наведеног предлажемо хитно сазивање ванредне Скупштине Синдиката ПТТ Србије, на којој би се определили да  Синдикат у наредних 6 месеци до годину дана води колективни орган - привремено председеништво.

Њихов задатак би био да упристоје Синдикат, створе потребно јединство, врате поверење и припреме изборе по новим правилима. Да привремено председништво чине чланови нашег Синдиката који нису активно била ни ''тамо'' ни ''овамо''. Сматрамо да су нам посебно сада потребни људи који могу својим ауторитетом допринети пре свега помирењу и успостављању нормалних односа међу нама, а посебно зарад добијања преко потребне снаге за преговарачку позицију са послодавцем.

У том периоду управо овај колективни орган треба да предложи одлуку о укидању привилегија и плаћених синдикалних функција. Сматрамо да је то у овом тренутку јако битно зарад опстанка и очувања Синдиката. Овом одлуком би се сви они који се за синдикалне функције кандидују због привилегија и пара одвратили и тиме оставили простор за долазак на чело синдикалаца који имају искрену жељу да дају свој допринос очувању и стабилизацији Синдиката. Нове синдикалне вође треба да деле судбину чланства. Тако се неће десити да се синдикално руководство отуђи од оних које треба да представљају и бране. Довољна им је привилегија ослобађање од обавеза на радном месту зарад бављања Синдикатом.

Такође треба да се предложи одлука да Синдикат користи само једно службено возило и да се то возило користи искључиво приликом одласка међу чланство и у синдикалне организације, а не као сада и до сада – за долазак и одлазак на посао и у приватне сврхе.

Привремено Председништво требало би да предложи да се донесе одлука о изради новог Статута који би уважио све уочене нелогичности и проблеме садашњег а у циљу да се у изборе уђе поштено, без могућности ''комбинаторике'' и без могућности уцена и стварања кланова. То нас је много коштало и сада кошта.

Пред чланство се мора изаћи са јасним Планом рада који подразумева изношење јасног става о стању у Предузећу, стању у држави и стању на синдикалној сцени. Синдикат мора имати и изнети став о свему што се дешава у Предузећу и о свему што се тиче права и положаја запослених, а тај став мора бити усаглашен са свим синдикалним организацијама.

Како нам ускоро предстоји почетак колективног преговарања, пред чланове Скупштине се мора изаћи са јасним планом ко ће нас тамо заступати, које су црвене линије и како ћемо усаглашавати ставове. Треба да сви председници синдикалних организација буду укључени у тај процес и да се средства комуникације, као што су електронска пошта, видео-конференцијске везе или Вибер, користе много паметније него до сада. Изнаћи начин да сваки предлог за промену КУ, истога дана буде достављен свима и омогућити расправу о томе. Само усаглашени предлози могу бити прихватљиви и представљати коначно синдикални став.

Од чланства и њихових представника тражимо подршку у циљу да зауставимо одлазак чланства и наш велики Синдикат вратимо тамо где припада.

С поштовањем,                                                                                  Радомир Јоцкић