18.08.2020.

ОЧЕКУЈУ СЕ ПРЕГОВОРИ ОКО МИНИМАЛНЕ ЦЕНЕ РАДА

Иако је половина августа, преговори око минималне цене рада још нису почели, а крајњи законски рок за договор социјалних партнера је 15. септембар.

Синдикални представници страхују да ће формирање нове владе одложити преговоре, што по њиховом мишљењу не би било добро за око 350.000 радника који живе од најнижег износа.

Према речима Љубисава Орбовића, председника Савеза самосталних синдиката Србије, за петак је најављен колегијум Социјално-економског савета на ком би се, како он очекује могли сазнати даљи кораци.

Нико не позива на преговоре, што је неуобичајено за средину августа, која је годинама резервисана за то - каже Орбовић. - Пре три године смо се договорили да се минималац повећава тим темпом да по окончању треће године достигне вредност минималне потрошачке корпе. Сада би тај износ требало да буде повећан на 37.700 динара. С обзиром на то да је за 2020. црта подвучена на 30.022 динара, то би значило да би цена за најпростији рад од следеће године требало да буде већа за 20 процената. Са тим предлогом ће синдикати наступити на овогодишњим преговорима, иако су свесни да ће се тешко усагласити очекивања.

Они никада нису за повећање минималне цене рада или, ако пристану, условљавају је смањењем пореза и доприноса - истиче наш саговорник. - Свесни смо да су поједине привредне гране нарочито угрожене у време короне, али треба сести за сто, па да свако изнесе своје аргументе.

Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, подржава став да минималац мора да прати потрошачку корпу и да би договор требало испоштовати.

Проблем је, међутим, што је минимална цена рада нешто што се свуда у свету користи да се премости криза у предузећу, а плате би требало да се врате на већи износ кад криза прође. Код нас није тако - каже наш саговорник. - Када фирма стане на ноге запосленима би требало вратити разлику до пуне плате.

Према истраживању Уније послодаваца Србије, чак 85 одсто привредника противи се повећању минималне цене рада у идућој години, док је свега 15 одсто спремно на овај корак, али уз значајно смањење трошкова пословања