21. октобар 2020.
НИЈЕ БИЛО ПРИЛИКЕ ДА УКРСТИМО АРГУМЕНТЕ
Јуче се у Старој Пазови догодио покушај одржавања ванредне седнице Скупштине Синдиката ПТТ Србије. Скупштине синдиката би требало да буду свечани догађаји на којима се сумирају резултати рада и дефинишу циљеви и планови за наредни период. Чињеница да је ово била ванредна седница је сама по себи тужна, јер је тужно што смо дошли до ове тачке - да на овај начин решавамо проблеме. Међутим, то је био једини статутарни начин и прилика да се кроз институције наше организације расправе сви спорови, јер другачије није ишло. Међутим, десило се нешто што никада до сада није забележено. Руководство Синдиката је, заједно са онима који их подржавају, напустило седницу Скупштине како би онемогућили рад и расправу о стању у нашој организацији, као и гласање о њиховој смени. Њихов поступак говири сам за себе и сигурно је да ће ово бити прекретница за ову организацију, јер тужан је и јадан синдикат чије се руководство плаши расправе са својим чланством и бежи са своје Скупштине. А хтели смо да на један аргументован, а пре свега статутаран начин, укажемо на све грешке и пропусте у досадашњем раду и да покренемо промене које су , по нама, преко потребне. Били смо спремни и да одустанемо од свих захтева који нису стриктно у складу са Статутом, како би показали озбиљност и вољу за компромисом, јер је то у интересу Синдиката. Није вредело. Била је то прилика и за контрааргументацију, а свакако да би већина, као и увек, била испоштована. Међутим, страх да се изгуби ''власт'' и жеља за очувањем фотеља су били јачи и пречи од интереса чланства и самог Синдиката. Тужно.
На крају остаје и питање зашто смо долазили, зашто су људи потезали пут од неколико стотина километара. Зашто је Скупштина уопште и заказана, ако је од почетка било јасно да руководство по цену распада читаве организације, неће дозволити да се Скупштина изјасни о њиховом раду. Зашто смо направили трошак од 400 хиљада динара. Зашто нисмо добили шансу да се расправимо и покушамо да нађемо преко потребно јединство.
Много је питања, а одговоре, на жалост, нисмо били у прилици да добијемо, јер је сада потпуно јасно да се све своди само и искључиво на држање за фотеље, службена возила и додатке на плате из синдикалне чланарине. Срамота за све нас.
Данас смо још подељениј него јуче, разједињеност и супротности су још израженији, а прилика да се то поправи кроз институције је пропуштена.
Остаје отворено и питање опстанка саме организације и њене сврсисходности, али сва ова питања ће морати да добију одговоре у неко друго време и на неком другом месту.
Како нисмо имали прилику да се обратимо члановима Скупштине и укажемо на своје ставове и искажемо своје мишљење о начину на који се Синдикат води, обраћање Скупштини можете прочитати пратећи линк испод текста.
Обраћање Скупштини >>> |