02. новембар 2020.

Бојкот усмерен према руководству Синдиката

Овим путем желимо да са вама поделимо информацију да чланови Скупштине из наших Синдикалних организације неће присуствовати седници Скупштине Синдиката ПТТ Србије која је заказана за 05.11.2020. године.
Наиме, последња дешавања, а посебно понашање актуелног руководства према нашим захтевима на седници ванредног заседања Скупштине, чине наше учешће у раду, најблаже речено, сувишним.
Сви наши предлози, сугестије, захтеви и иницијативе су игнорисани и третирани на потпуно неприхватљив начин. Шта више, све наше иницијативе и покушаји да дође до истинског дијалога о стању у нашем Синдикату су извргнути руглу и тиме су понижени сви који сматрају да Синдикат треба да функционише другачије. Посебно истичемо дешавања са последње седнице (ванредне) која је прекинута без икакве намере да буде настављена и да нам се омогући право дефинисано Статутом - да гласамо о смени. Очигледно је било да није ни постојала намера да се седница одржи, па није јасно зашто су уопште слати позиви и зашто су људи путовали и малтретирали се, посебно у ово време када је свако путовање ризик. Понашање челних људи, као и понашање председника Скупштине који је неколико пута директно позивао на напуштање седнице, су доказ да руководству ни најмање није стало до дијалога и да не желе дијалог већ монолог. Ево, сада ће за то имати прилику.
Да подсетимо, Синдикат ПТТ Србије делује под именом „Главни одбор‘‘ као јединствена организација синдиката, коју конституишу самосталне синдикалне организације основане на нивоу ЈП ''Пошта Србије''. Дакле, ми нисмо ни политичка организација ни акционарско друштво и требало би да сви имамо иста права, па и право да утичемо на политику која се спроводи, да предлажемо, критикујемо, одлучујемо… Али није тако.
И на крају сви ми, ма колико се правили слепи, знамо куда ово води. Заиста смо у најбољој намери и вери покушали да укажемо на проблеме и сачувамо основне принципе синдикализма, преко потребно јединство и сам Синдикат, да одбранимо нашу организацију од утицаја политике и да се извучемо испод шапе послодавца. Без икаквог успеха.
Али, за све постоје границе. Оне су пређене непоштовањем нас и наших захтева, Статута, елементарне логике и наших права, тако да наше учешће у раду Скупштине нема никавог смисла.