ИСТОРИЈАТ ПРОСЛАВЕ ОСМОГ МАРТА - Борба за женска људска права

Осми март је дан када се обележава сећање на борбу за женска људска права или би тако барем трабало да буде, а изгледа да смо сви заборавили суштину и право значење тог дана. Било како било, Осми март се код нас прославља на начин који нема баш пуно везе са изворним идејама. За синдикалне активисте је то свакако битан датум, јер су очекивања наших колегиница увек присутна.
Ове године 8. март је обележен на разне начине и то пре свега у зависности од могућности и маштовитости синдикалних организација, али пре свега у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом. Нећемо критиковати, али ћемо подсетити на право значење Осмог марта и осврнућемо се на положај жена данас.
На Међународној конференцији жена социјалисткиња у Копенхагену 1910. године, на предлог Кларе Цеткин, одлучено је да се сваке године организује међународни дан жена као сећање на велике демонстрације које су одржале америчке жене 1909. године под паролом борбе за опште право гласа.
Међународни дан жена први пут је прослављен 1911. године у Немачкој, Аустрији, Данској и Швајцарској. Прослава се 1914. године претворила у демонстрације поводом хапшења Розе Луксембург, истакнуте револуционарке која се отворено побунила против наоружања и империјалистичких ратова. У Србији је Дан жена први пут обележен у Београду, 1914. године.
Према званичним ставовима, жене у Србији су равноправне са мушкарцима. Међутим, када оне саме говоре о томе, ситуација је сасвим другачија. Многе сматрају да теже од мушкараца долазе до бољих послова, да су мање плаћене, у неким срединама често се одричу каријере због породичних обавеза.
Међутим, чињеница је да се положај жена у Србији поправио у протеклих неколико година, баш због тога што су о својим проблемима жене почеле отворено да причају.
Младе жене најтеже долазе до радног места, јер послодавци рачунају да ће се удати, родити децу и да ће њихова породиљска одсуства они морати да плаћају. Колегинице са којима смо разговарали у први план истичу традиционализам, односно патријархални начин размишљања, који је још увек доминантан у Србији.
Да би се поправио статус жена у Србији, осим промене начина мишљења неопходан је и знатно већи и бржи привредни развој, јер је економска независност један од основних предуслова који са собом носе слободу и равноправност.
Верујемо да жене треба да наставе са борбом за даље унапређење својих права и свог положаја у друштву и да могу све своје жеље да остваре уколико се буду повезале и заједно систематски деловале у циљу решавања свог положаја.