ПИТАЊЕ: Може ли непосредни руководилац да ми прекине годишњи одмор и каква су моја права у том случају. Ово је честа појава јер се дешава да нема ко да ради, па нам прекидају одморе.

ОДГОВОР: Права и обавезе које проистичу из Закона о раду и Колективног уговора а везано за одсуство са посла по основу коришћења годишњег одмора су више него јасна.
Као прво, члан 68 Закона о раду је више него јасан. Запослени не може да се одрекне права на годишњи одмор, нити му се то право може ускратити или заменити новчаном накнадом, осим у случају престанка радног односа.
Према нашем Колективном уговору послодавац је дужан да изда решења о коришћењу годишњих одмора запослених, у складу са планом који се израђује према потребама процеса рада, уз претходну консултацију запослених. План се доноси крајем календарске године за наредну годину
План, који доноси генерални директор или запослени кога он овласти, садржи све критеријуме са стањем на дан доношења решења за коришћење годишњих одмора, по којима је запосленима утврђена дужина и време трајања годишњих одмора.
Даље, у члану 23 стоји да, уколико се запосленом због потреба процеса рада измени решење о коришћењу годишњег одмора, најкасније 5 (пет) радних дана пре дана одређеног за коришћење годишњег одмора, Послодавац је у обавези да запосленом надокнади све стварне трошкове које запослени трпи услед измене.

Дакле Послодавац мора издати Решење и радник има неоспориво право да одмор користи када је то написано у Решењу. Никакве усмене забране и договори нису у складу са Законом о раду и Колективним уговором.
Не може се прекинути започети годишњи одмор запосленом већ само изменити решење и то најкасније пет радних дана пре коришћења одмора.
Веома је битно нагласити да у случају када се прекида годишњи одмор од претходне године, а који по Закону мора да се искористи до предвиђеног рока, то није могуће урадити а да се не крши Закон о раду.

Уколико се ипак деси да се против њихове воље и мимо прописаних правила деси да запослен буду повучени са годишњих одмора, требало би да ураде следеће:

- Да захтевају да се донесе решење о прекиду годишњег одмора у коме треба да буде наведен разлог прекида годишњег одмора, број искоришћених радних дана и број преосталих дана
- У случају да не добију такво решење, требало би да сачувају неки доказ да су радили у периоду кад су званично били на годишњем одмору.
- Ако имају доказ да су имали трошкове због повлачења са годишњег одмора, да траже да им се они надокнаде, тј. накнади штета (уплаћени туристички аранжмани, организоване бико какве врсте активности, па чак и пољопривредни радови)
- На крају године ако им се ти дани негде уписују као "слободни дани" да траже потврду колико имају "слободних дана"
Ово све у циљу приближабања такве праксе колико је могуће законском оквиру

За све оне који су већ овако радили за време кад су званично били на годишњем одмору па имају "слободних дана" од пре више година требало би да:

- траже потврду/извод из евиденције о слободним данима за сваку годину понаособ
- у случају да користе слободне дане, да се евидентира да одсуствују са посла на име најстаријих слободних дана како би се јасно знало из које године су ти дани (за запослене је најповољније да то буду дани из најранијег периода због застарелости)
- да ако не могу да искористе слободне дане, или су ти дани из претходних година, да траже да им се надокнади штета сразмерно броју неискоришћених слободних дана
- такође цувају доказе које имају да су радили у одређеном периоду кад су званично били на одмору

Све ове захтеве и у првом и у другом случају је потребно предати писаним путем, како би остао траг да су предати (пријемни печат, деловодни број и слично)
Ово све због бољег припремања доказа са евентуални спор уколико се не постигне договор са послодавцем и људима пропадну слободни дани који им припадају.