ПИТАЊЕ: У нашој Радној јединици се све чешће посеже за издавањем решења за прековремени рад, првенствено из разлога што нема довољно поштара и достављача и што приспела количина пошиљака не може да се изнесе уз редован рад. Велики је проблем када сваки дан радимо по сат-два дуже и онда у петак нас обавежу да радимо и суботу. Једва чекамо викенд да се одморимо и угрејемо...Има ли послодавац право да нам решења за прековремени рад издаје данас за данас или данас за сутра и има ли право да на овакав начин решава мањак радника?

ОДГОВОР: Ако је дилема била везана само за начин издавања решења, односно да ли послодавац може да издаје решења о прековременом рада данас за данас, односно данас за сутра, одговор је да је то у свему у складу како са Законом о раду тако и са Колективним уговором.
Прековремени рад због своје суштинске хитности (ако се не злоупотребљава) управо изискује кратке рокове издавања решења.
Оно што је по мени спорно је садржина решења, као и основ за увођење прековременог рада.
Увидом у извештај о прековременим сатима за све достављаче би имали више података и на основу тога би могли да се евентуално покрену одређени поступци који могу да резултирају казном како за послодавца, тако и за одговорно лице код послодавца

Недовољан број извршилаца и обим послова који превазилази могућност обављања са постојећим бројем извршилаца, нису разлог за увођење прековременог рада, већ би то могао бити само разлог узрокован изненадним смањењем броја извршилаца, које није могло да се предвиди (боловање, повреде, и друга непланирана одсуства).
Основни проблем код овако издатих решења је што оно није одређено нити је одредиво. То се првенствено односи на чињеницу да уместо јасно дефинисаних послова које запослени коме је одређен прековремени рад треба да изврши, стоји да ће он вршити послове наведене у Предлогу за увођење прековременог рада који није обавезујући акт, па се њиме не успостављају никаква права и обавезе. Такође се не зна ни његова конкретна садржина, нема броја, врсте, количине пошиљака које треба да се испоруче, већ само можемо да претпоставимо да је то достава свих пошиљака планираних за тај дан.
Самим тим, у недостатку података, односно мањкавости решења, није могуће утврдити колико времена запослени мора да ради тај дан и да ли то време превазилази законско ограничење од 12 сати укупнг дневног радног времена.

Потребно је упозорити надлежне у Предузећу на ову појаву и кршење закона и Колективног уговора, а уколико се настави са издавањем оваквих решења за прековремени рад, од послодавца треба затражити извештај о прековременим сатима (у складу са чланом 17 КУ), односно увид у евиденцију о прековременом раду запослених. На тај начин би се утврдила евентуална неједнакост радног оптерећења, евентуално прекорачење законског ограничења прековремених радних сати или неки други прекршај за који је предвиђена казна.