Sindikat PTT Srbije

Због свега што се дешава у и око Поште, решени смо да јасно и гласно проговоримо о свим нашим проблемима. Сматрамо да нам је још само јавност остала као потенцијални савезник у настојањима да сачувамо наше Предузеће и достојанство наших радника. Зато покрећемо посебну страницу на нашем сајту где ћемо изнети истину о Пошти. Прва од тема су наше зараде и наше пословање.

Привођењем процеса приватизације крају, очекивало се да се држава усредсреди на севобухватно реструктурирање јавних предузећа. Влада је власник ЈП, она именује све органе управљања, усваја годишње планове пословања, доноси одлуке у вези са ценама услуга, инвестирањем и тд . Оваква врста корпоративне културе се показала неефикасном и поступак корпоративизације би требало да уведе основне стандарде и вредности доброг корпоративног управљања, чиме би се унапредило њихово пословање. У циљу већег степена оперативне и организационе ефикасности очекивала се правна трансформација ЈП у акционарско друштво. Међутим, то се није десило , него се приступило доношењу новог Закона о ЈП и сврставању Поште у јавни сектор са свим, испоставља се нагативним последицама(добит предузећа, закон о смањењу зарада, најављени вишак запослених). Једно, релативно успешно предузеће (Пошта) уместо да буде награђено, бива кажњено и осуђено да дели злехуду судбину јавног сектора, који се тренутно налази на стубу срама нашег друштва означен као главни кривац за нагомилане проблеме.
Од дуго најављиване нове организације Поште очекивали смо да се све њене вредности доведу до максимума. Како то постићи?

Задржавање универзалног сервиса и јачи комерцијални наступ у нерезервисаном сервису
Услуге комуникације(писма, директна пошта, каталошка пошта, хибридна пошта) нудити интегрисано
Комплетирање услуга логистичког типа (курири, експрес, пакети и сва друга роба по захтеву корисника у захтеваном времену на задатој адреси).
Комплетна понуда новчаног пословања у сопственој режији за све кориснике(све банке, сва осигуравајућа друштва, сви берзански посредници , продаја роба у поштама и услуге на терену).
Будућност Поште треба заснивати и на електронским сервисима(електронски сертификат, ВЕБ продаја).
Такође треба повећати ефикасност и даље технолошко осавремењивање свих процеса у Пошти .
Трансформација свих делатности сходно месту и важности у процесу пружања услуга.
Омогућавање планских јавних набавки.
Дефинисање надлежности свих делова менаџмента , да се не би исти послови радили на више нивоа и истом тржишном сегменту.
Продаја знања и услуга додатих вредности а не само физичког рада.
Увођење стандарда квалитета.
Смањивање трошкова по свим процесима, операцијама и организационим целинама.

Да ли постојећа организација Поште може да одговори на горе поменуте задатке? Статутом предузећа дефинисане су пословне функције па се сада нова организација прилагођава тој позицији. Стиче се утисак да се кућа некако гради од крова.
Датим предлогом макроорганизације се постиже извесна рационализација руководећих радних места. Остају многа отворена питања:

Како смањити висок степен централизације, па и пуно учесника у спровођењу одлука
У РЈ као месту настајања профита једино постоје нормативи(које не успевамо да иновирамо већ годинама што спутава у доношењу квалитетних одлука) и мерење учинка, изостаје алокација прихода што не даје праву слику успешности. На том нивоу се неуправља људским ресурсима, продајом услуга, набавком итд.
Дирекције (функције) немају своје билансе успешности што се исказује као проблем.
Кога и како стимулисати за остварене резултате.
Како обезбедити мерљивост учинка свих организационих целина.
Управљање (хијерархија).

Што се тиче Радних јединица измене могу бити у смислу ефикасности и очувања интегритета Поште.

Укрупњивање РЈ поштанског саобраћаја по принципима административних центара, токова роба и услуга
РЈ Србијамарка и РЈ Хибридна пошта везати јасно за услуге комуникација
Будућа РЈ Транспорт (за целу територију предузећа), РЈ Одржавање возила и РЈ Одржавање објеката и опреме, као подршка поштанској делатности, обављају своју функцију при организационом делу Поште који управља мрежом, па у целини узевши не исказују билансе пословања.

Пошта Србије, под врло неповољним околностима још увек позитивно послује. У све јачој тржишној утакмици и на све веће изазове треба одговорити организационим моделом који ће даље унапредити профитабилност система, са постојећим бројем запослених. Такође треба јасно позиционирати Пошту на пут који би био имун на многобројне негативне утицаје (политичке, крупан капитал).

Још једна истина о нашем Предузећу је да је добар пословни резултат делом последица велике крађе слободних дана која је спроведена прошле године на основу одлуке пословодства. Као да није довољно што радимо за мале плате, што на нама штеде у свему и што их не дотичу наши проблеми, већ су морали да спроведу, по нама, отворену пљачку брисањем зарађених слободних дана.
Наиме, пословодство је запослене довело у заблуду да због својих потреба у процесу рада, због своје користи и профита, пристану да не користе своје одморе и одсуства, већ да тада раде уместо да се одмарају, уз обећање да ће се ти одмори ипак касније искористити. Пословодство није оспоравало те „слободне дане“ и ничим није наговештавало да се неће омогућити њихово коришћење. На тај начин су преварним запослени држани у заблуди.
Захтевали смо да се поништи спорна одлука, јер је то по нама предстаљало неморалну одлуку уперену против запослених. Сваки избрисани сат се може прерачунати у новац и то је незаконита добит Поште на рачун радника који су ионако мизерно плаћени.
Свесни смо чињенице да нема довољно извршилаца на технолошким радним местима и на то упозоравамо већ дуже време, али се тај проблем очигледно никада неће решити и никада нећемо моћи да користимо годишње одморе, ако пристајемо да их ''поклањамо'' Предузећу. За њих овај проблем не постоји докле год се посао одрађује, а ми знамо како. Ти исти радници којима није омогућено законско право да оду на одмор, били су награђени брисањем слободних дана који су директна последица погрешне политике управљања људским ресурсима и недостатка обавезне резерве.
Битно је истаћи да ми као социјални партнери у колективном преговарању, нисмо имали сазнање какве су биле намере послодавца у вези „слободних дана“.Знамо да су „слободни дани“ углавном последица немогућности коришћења годишњих одмора, што је законско право свих запослених, па је сасвим логично да и ми као њихови синдикални представници будемо упознати са начином решавања тог проблема.
Такође апелујемо да запослени обавезно користе годишње одморе у складу са Законом и Колективним уговором, а од послодавца захтевамо да им то право омогући. У супротном Синдикат ПТТ Србије ће искористити сва правна средства у заштити права наших чланова. Већ су поднете тужбе у име наших чланова који су нам се обратили. Сматрамо да је то сада једини начин да се изборимо са овим проблемом и да повратимо барем мало достојанства радницима и да таквим нашим ставом одвратимо послодавца од сличних одлука у будћности.

НА ЧЕМУ ЈЕ ЗАСНОВАН ПОСЛОВНИ РЕЗУЛТАТ ПОШТЕ?

Све наше активности и напори да барем мало побољшамо материјални положај наших радника до сада нису дали конкретније резултате. Сматрамо се превареним и обманутим јер смо имали начелни договор са самим врхом државе да ће се озбиљно радити на поправљању материјалног положаја запослених у Пошти након достављања анализе пословања. Од свега обећаног добили смо сагласност за исплату добити коју смо ми зарадили. Сада је потпуно јасно да се око Поште воде прљаве игре. Циљ је очигледан. Све профитабилне послове које радимо треба пребацити у приватан сектор где су ''буразери'' већ основали фирме и чекају. Кључни моменат у системском урушавању нашег Предузећа су наше зараде. Почетком 2014 године просечна плата у Пошти је била 45.383 динара (просек у Републици је тада био 37.966 динара), док је у децембру 2017 године просечна плата у Пошти 43.120 динара (просек у Републици 54.344 динара). Посебно треба напоменути да је плата поштара у просеку 35.000 динара, док су зараде наших руководилаца између 120.000 и 200.000 динара. Са таквим зарадама и не очекујемо разумевање наших проблема.
За сво то време Предузеће послује успешно, али по цену сиромашења запослених. Јавност, оснивача и све запослене треба упознати са чињеницом да је пословни резултат Поште заснован на:

крађи слободних дана;
на израбљивању радника (ангажовање на ПП пословима радника на систематизованим радним местима, недовољно радника у технологији па један ради за двојицу...)
на намерној опструкцији набавке како би реализација инвестиција и куповина материјала потребног за рад била што мања (самим тим остаје више пара у каси)
и можда најбитније, на чињеници да су поштански радници мизерно плаћени и да могу само да сањају републички просек.

Резулта овакве политике је урушавање система. Више нема ко да ради (у Пост експресу више неће да раде за 18.000 динара), а нема ни са чиме. Квалитет доставе је све лошији, а конкуренција ликује. Платни промет нам незаустављиво пада, а нема ко да то заустави. Можда је то нечији план. Овaква политика по питању зарада коју према нама спроводи Влада и пословодство из којег су елиминисани најспособнији, погубно утичу на мотивацију запослених па тиме и на успешност Поште. То се јасно види у резултатима пословања. Наш план је да то не дозволимо и зато тражимо одговорност за досадашњу пословну политику. Синдикат је решен да јасно и гласно укаже на сваки овакав пример, да нас сутра деца не питају шта се то десило са Поштом? Зашто сте дозволили да униште једно успешно Предузеће које за нас значи егзистенцију. Решени смо да постанемо глас разума, озбиљан критичар негативних појава ако хоћемо да сачувамо Пошту!